Марко Краљевић и Муса кесеџија 0001    Рано рани Краљевићу Марко 0002    Једно јутро у недјеље свете, 0003    Рано рани бојно на Косово. 0004    Ту налази голема јунака, 0005    По имену Мусу кесеџију, 0006    Ђе он сједи посред пута друма. 0007    Колико је срдит посто Марко, 0008    Не зове му јутро добро јутро, 0009    Нег му Марко иза гласа виче: 0010    ”Дели Муса, оклон’ ми се с пута, 0011    Ол оклони, ол ми се поклони!” 0012    Кад то зачу Муса кеседћија, 0013    Насмјеја се, па говори Марку: 0014    ”Бор т’ убио, Краљевићу Марко! 0015    Што си тако рано уранио, 0016    Тако рано замећати кавге?” 0017    Други пут му завикао Марко: 0018    ”Дели Муса, оклони се с пута, 0019    Ол се склони, ол ми се поклони!” 0020    Ал говори Муса кесеџија: 0021    ”Ајд отоле, Краљевићу Марко! 0022    Ти на миру не замећи кагве, 0023    Врло ти л’ се ћивјет додијало? 0024    Ниту ћу ти се склонит, нит поклонит.” 0025    Трећи пут му завикао Марко: 0026    ”Дели Муса, оклон’ ми се с пута, 0027    Оли склони, ол ми се поклони, 0028    Ол изађи, Муса, на мегдане!” 0029    Кад то зачу Муса кесеџија, 0030    Грохотом се бјеше насмијао, 0031    Са земље је на ноге скочио, 0032    Бојно копље у руке узео, 0033    Пак се баца коњу на рамена, 0034    Оштром ми га ободе мамузом. 0035    Разигра га пољу на Косову, 0036    А он Марко шарину на своме. 0037    Тадар стану д’јелити мегдане. 0038    Први рече Краљевићу Марко: 0039    ”Стани, Муса, копиле курварско! 0040    Нек те згађам копљем убојитим.” 0041    Кад то зачу Муса кесеџија, 0042    Он под собом уставио коња. 0043    Добро гледа Краљевићу Марко, 0044    Да га не би копљем преметнуо, 0045    Преметнуо оли подметнуо. 0046    Ал под Мусом учан коњић био. 0047    Нетон Марко копље избачио, 0048    Коњ под Мусом скаче у висину, 0049    Доста га је Марко подметнуо. 0050    Тад говори Муса кесеџија: 0051    ”Стани Марко, копиле курварско! 0052    Нек те згађам копљем убојитим!” 0053    Кад то зачу Краљевићу Марко, 0054    Под собом је уставио коња. 0055    Добро гледа Мусу кесеџију, 0056    Да га не би Муса преметнуо, 0057    Преметнуо оли подметнуо. 0058    Ал под Марком учени шарине. 0059    Нетом Муса копље избачио, 0060    Да ко види шара од мејдана! 0061    Он се вије земљи у колаче, 0062    Доста га је Муса преметнуо. 0063    Тако бојна копља потратише, 0064    Један другог обранио није. 0065    Тад се удру сабљам свијетлијем, 0066    Ал и своје сабље поломише, 0067    Нико никог ранит не могаше. 0068    Тад се удру коњи прсимице, 0069    А јунаци пд бијеле руке, 0070    Па се носе пољем широкијем. 0071    Носише се од јутра до подне, 0072    Нико никог предобит не може. 0073    Умори се Муса кесеџија, 0074    Али горе Марко Краљевићу. 0075    Тешко ти се Марко уморио, 0076    Бијелијем пјенам забалио, 0077    Пак дозивље вилу са планине: 0078    ”Б’јела вило, жив те јад убио! 0079    Која си вазда говорила, 0080    Да погинут не ћу никадара, 0081    Ево хоћу данас на Косову, 0082    Посјећ ће ме Муса кесеџија.” 0083    То зачула вила са планине, 0084    Тер доелти бојно на Косово 0085    И вије се небу под облаке, 0086    Па му вила из облака виче: 0087    ”Краљевићу, невјерно кољено! 0088    Јесам ли ти вазда говорила: 0089    У недјељу не замећи кавге, 0090    Јер ћеш лудо изгубити главе.” 0091    Кад то зачу Муса кесеџија, 0092    Превари се, жалосна му мајка! 0093    Он погледа небу у облаке, 0094    Да он види, који ђаво виче. 0095    Кад то видје Краљевићу Марко, 0096    Даде снагу десном и лијевом, 0097    Лако ти је Мусу предобио 0098    И на црну земљицу метнуо. 0099    Марко се је тешко уморио, 0100    Па он шћеде мало починути, 0101    Ал га би страх Мусу оставити, 0102    Да се не би Муса подигнуо, 0103    Па ми сједе Муси насред боку, 0104    Да ми тако отпочине Марко. 0105    Ал у Муси срце угријано, 0106    Стане му се мицат испод себе. 0107    Кад то видје Краљевићу Марко, 0108    Нема када ни да отпочине, 0109    Нег разгледа око себе Марко, 0110    Не би л’ дјегођ штогод угледао, 0111    Чијем би му главу откинуо, 0112    Јер не има ни ножа малога, 0113    А далеко уломци од ћорде. 0114    Тер му зубим грло прекосио, 0115    Пак узимље уломак од ћорде 0116    И ш њиме му откинуо главу. 0117    Тада шћедне Краљевићу Марко 0118    Видјет Мусу, каков јунак бјеше, 0119    Тер узимље уломак од сабље, 0120    Стане парат Мусу Кесеџију. 0121    Кад у Муси до три срца нађе: 0122    Једно студно ко студени камен, 0123    Друго му се мало угријало, 0124    На трећему љута гуја спава. 0125    А када се гуја пробудила, 0126    Мртав Муса по ледини скаче 0127    И овако гуја проговара: 0128    ”Краљевићу, кућом срећан ти си! 0129    Кад ти данас н’јеси погинуо, 0130    Не ћеш веће, Марко, никадара! 0131    Јер да сам се прије пробудила 0132    Не би с’више главе наносио 0133    По Прилипу, граду бијеломе.” 0134    То дорече, оде у планину. 0135    Кад то чује Краљевићу Марко, 0136    Расплака се ко дијете мало 0137    И овако собом говорио: 0138    ”Јадан Марко, што си урадио! 0139    Погубио онаког јунака.” 0140    Плаче Марко како гуја љута. 0141    Када се плача наплакао, 0142    Лијеп Муси гребак ископао, 0143    Лијепо га укопао Марко 0144    И отиђе пут Прилипа свога.